Danas postoji veliki broj sudova koji se mogu koristiti za vrenje i čuvanje kljuka od voća i grožđa, a neki od njih i za odležavanje dobijene rakije. To su drveni sudovi (burad, bačve, kace), plastični sudovi raznih veličina, oblika i dimenzija, metalni sudovi, betonske cisterne ili bazeni itd.
Za spravljanje rakije u okvirima jednog domaćinstva najčešće su u primeni drveni i plastični sudovi (burad od 50 do 200 litara). Za čuvanje destilata – rakije u obzir dolaze drveni sudovi – burad (za ona pića koja treba da dobiju boju) i stakleni baloni za rakije koje su bezbojne nakon odležavanja i finalizacije.
Drveni sudovi
Veoma je važno sve vrste sudova, a naročito drvene dobro oprati i konzervisati nakon njihovog pražnjenja. Čim se isprazne, potrebno ih je vodom temeljno isprati, a zatim sa 2%-nim rastvorom sode dobro izribati (na 1 litar vode rastvara se 20 g sode). Često se na površini prevrelog kljuka razvijaju divlji kvasci koji stvaraju beličastu navlaku (tzv, vinski cvet), koja prilikom pražnjenja kljuka zaostaje na zidovima suda. S obzirom na to da ta navlaka ne ulazi dubije u duge suda, lako se odstranjuje ispiranjem vodom i 2%- nim rastvorom sode. Ispiranje unutrašnjih zidova suda treba dobro obaviti da, ukoliko je u sudu bilo kljuka, ne zaostanu ni najmanje čestice. Ispiranje treba vršiti dok voda koja izlazi iz suda ne bude potpuno bezbojna i bez ikakvog mirisa.
Ukoliko se ne nastavi odmah sa korišćenjem drvenih sudova treba ih obavezno konzervisati. U nekonzervisanim praznim sudovima razvile bi se brzo bakterije i plesni, koje bi učinile bure neupotrebljivim. Konzervisanje drvenih sudova može se obaviti na 2 načina: a) spaljivanjem sumpornih traka u opranom sudu i b) punjenjem suda sumporastom kiselinom (H2S03), koja nije ništa drugo nego sumpor-dioksid rastvoren u vodi.
Na 100 litara zapremine suda treba spaliti jednu sumpomu traku koja sadrži 2,5 g sumpora. Prilikom sagorevanja 1 g sumpora nastaje 2 g sumpor-dioksida. U zavisnosti od zapremine suda, određeni broj sumpornih traka se naniže na čeličnu žicu, zapali i unosi u sud. Ukoliko će sud stajati duže otpražnjen (bačve, burad, kace sa poklopcem), potrebno je sumporisanje vršiti svakih 4-6 nedelja, jer se ono gubi isparavanjem i oksidacijom iz suda. Sumpor treba da bude nanesen na azbestnu traku, jer tada prilikom sagorevanja ne kaplje u sud. Ukoliko trake nisu azbestne (papirne ili platnene), u sud treba sipati nešto vode (zavisi od veličine suda), kako bi se u njoj zadržavao sumpor koji kaplje i sa vodom bio kasnije odstranjen iz suda. Nakon unošenja sumpomih traka, sud se zatvara i kasnije čuva zatvoren da sumpor-dioksid ne bi brzo ispario.
Drugi način konzervisanja drvenih sudova sa 0,05%- nim rastvorom sumporaste kiseline (H2S03) je efikasniji. Na ovaj način se sprečava razvoj štetnih mikroorganizama u sudu, a onemogućava se i rasušivanje. Litar 6%-ne sumporaste kiseline koja se nalazi u prodaji sipa se na 200 litara vode. Sud se dobro zatvori i samo po potrebi doliva voda. Ovako konzervisan drveni sud čuva se uspešno i do godinu dana. Pre upotrebe, drvene sudove konzervisane bilo suvim ili vlažnim postupkom treba dobro isprati vodom radi odstranjivanja sumpor-dioksida i sulfata nastalih oksidacijom sumpor-dioksida.
Ovinjavanje novih drvenih sudova
Novu drvenu burad i bačve namenjene čuvanju vina ili rakije treba najpre oviniti. Pod ovinjavanjem podrazumevamo određene radnje kojima se vrši uklanjanje iz sudova oporih i gorkih taninskih materija, kao i ukusa i mirisa na drvo. Ukoliko bi bez prethodne obrade u novu burad sipali vino ili rakiju, oni bi za kratko vreme postali gorki i poprimili mrku boju. Previranje šire, voćnog kljuka ili kljuka od grožđa takođe može da bude usporeno ili potpuno da izostane, jer ove opore materije onemogućavaju razmnožavanje kvasaca koji vode vrenje. Da do svega ovoga ne bi došlo, novu burad i bačve obrađujemo na sledeći način: ukoliko raspolažemo uređajem za razvijanje vodene pare, ona se uvodi u sud dok se ne zagreje toliko da se ruka spolja ne može držati na sudu, potom se sud ostavi da se ohladi, ili se u njega ulije hladna voda i odmah potom sud isprazni. Ovaj postupak se ponavlja dok iz suda ne potekne bezbojna i bistra voda bez ukusa i mirisa na drvo.
Drugi postupak bi se sastajao u sledećem: novo bure se najpre ispere hladnom vodom, a zatim napuni hladnom vodom i ostavi da stoji 2-3 dana i isprazni. Odmah nakon toga voda kojoj je dodano 4-5% kuhinjske soli (na 100 litara 4-5 kg kuhinjske soli) zagreje se do ključanja i sipa u bure (na 100 litara zapremine bureta doda se oko 30 litara zasoljene vode). Bure se zavranji (zatvori vranjem) i snažno provalja i tumba, zatim se isprazni, nalije toplim 2%-nim ras-tvorom sode (Na2C03) i ponovo povremeno provalja u toku 20-30 minuta. Posle ovoga bure dobro isprati hladnom vodom, napuniti hladnom vodom i ostaviti da stoji 2-3 dana. Nakon ovog vremena probati vodu da li ima ukus ili miris na drvo i prekontrolisati njenu boju i bistrinu.
Postupak sa rasušenim sudovima
Ukoliko se duže vremena drveni sudovi drže prazni napolju ili u suvim prostorijama, rasuše se. Između duga se pojavljuje prazan prostor, metalni obruei olabave, čak i spadnu. Burad u ovakvom stanju ne mogu da se koriste.
Najpre treba metalne obruče vratiti na njihovo mesto bez jakog natezanja. U protivnom bi mogli kasnije da popucaju. U bure se sipa voda, i spolja dobro nakvasi vodom. Voda brzo ističe, pa ovo treba raditi pod česmom ili pumpom, gde stalno može da se doliva voda. Posle 5—10 dana duge upiju toliko vode da zabreknu i popune otvore nastale rasušivanjem. Daleko je brži način osposobljavanja ovakve buradi primenom vodene pare. Ukoliko se raspolaže nekim izvorom vodene pare, ona se uvodi u bure preko otvora za vranja koji se postavi tako da bude sa donje strane bureta, a kondenzovana voda izlazi kroz isti otvor napolje. Vodena para se uvodi sve dok bure ne zabrekne. Obruči se udarcem čekića lagano vraćaju na svoje mesto.
Uklanjanje boje iz drvenih sudova u kojima je čuvano crno vino
Najpre se sa unutrašnjih zidova kace ili bačve sastružu naslage streša (vinskog kamena), a zatim sud ispira vodom kojoj je na 100 litara dodato 5 litara koncentrovane sone kiseline (HCL). Ispiranje se vrši dok iz bureta izlazi crvena voda, zatim se sve ispira vrelom pa hladnom vodom. Uklanjanje boje od crnog vina sa zidova suda može da se obavi i tako što se u bure ili bačvu sipa 1 kg živog kreča i 5 litara vode na svakih 100 litara zapremine suda. Kreč se ugasi, bure se zatvori i dobro provalja. Zatim se uzme 10-15 kg sode na 100 litara vode i sipa u bure, ovo provalja, a zatim ispira dobro vodom sve dok se ne uklone i poslednji tragovi kreča.
Čišćenje memljivih plesnivih sudova
Ukoliko bi se u sudove sa memljivim zadahom ili mirisom na plesan stavio voćni kljuk da previre, poprimio bi neprijatan miris koji bi prešao i u rakiju. Rakija u ovakvim sudovima bi u težim slučajevima postala sasvim neupotrebljiva.
Najpre se na svakih 100 litara zapremine suđa sipa 3-5 litara tople vode u kojoj je rastvoreno 100 g kalijum-permanganata (bipermangana). Bure se dobro provalja i ispere toplom vodom. Mrka boja koja nastaje od hiperinangana odstranjuje se dodavanjem 0,5%-nog rastvora sumporaste kiseline (kupovna sumporasta kiselina H2SO4 koncentracije 6% se razblažuje 10 puta, na 1 litar kiseline dodaje se 10 litara vode) ili 1%-nim rastvorom vinobrana (kalijum-metabisulfita) u vodi. Nakon sipanja jednog od ovih rastvora bure se dobro provalja i nakon nekoliko časova prazni, uz dobro ispiranje vodom.
Sudovi u kojima se razvila plesan, a još uvek ne pokazuju intenzivan neprijatan miris, obrađuju se vodom kojoj je dodana koncentrovana sumporna kiselina (H2S04 ili vitriol) i hipermangan. Na 100 litara vode doda se 100 g kon-centrovane sumporne kiseline i 200 g kalijum-permanganata. Bure se dobro provalja i isprazni, a potom 2-3 puta ispere vodom kojoj je dodat hipermangan (200 g na 100 litarai vode). Talog mrke boje od hipermangana se uklanja na način ranije opisan.
Ciknula burad
Ciknula burad (burad koja su se ukiselila – imaju miris na sirće) i uopšte sve neispravne drvene sudove možemo dovesti u red sledećim tretmanom: na svakih 100 litara zapremine ubaci se 2 kg živog kreča, bure se zatvori vranjem i provalja nekoliko puta. Zatim se okrene na jedno dance, a drugo skine i vrši ribanje unutrašnjih zidova ribaćom četkom. Dance se ponovo postavi, bure isprazni i dobro ispere vodom. Veći drveni sudovi – bačve imaju vratanca kroz koja čovek može da uđe i obavi pranje. Ako je bure i dalje neispravno (loš zadah), naspe se do oko polovine bureta voda i doda 1,5 kg koncentrovane (tehničke) sumporne kiseline. Pri ovome pažljivo sipati kiselinu u vodu (u tankom mlazu) da ne dode do prskanja (čuvati oči). Bure se dobro istumba i provalja i ostavi nedelju dana da stoji, isprazni se i dobro ispere vodom. Ukoliko neprijatan miris i dalje postoji (na sirće, memlu ili buđ), u bure se sipa voda i na svakih 100 litara dodaje 10 g kalijum-permanganata (hipermangana). Zatvori se vranjem i dobro provalja. Ostavi se da stoji oko 3 dana uz povremeno valjanje. Potom se bure isprazni, a mrki talog od hipermangana odstranjuje 1%-nim rastvorom vinobrana (10 g na litar vode ) uz dobro ispiranje bureta vodom.
